Sjajni rezultati ITHS učenika na 39. Beogradskom maratonu
U odeljenju I-1 nesvakidašnji ugledan čas organizovali su profesori ITHS-a. Naime, profesori Slađana Ćirica, Tanja Gligorijević, Kristina Milosavljević, Marko Simović i Mladen Stanić govorili su o proporciji u nauci, ali i u umetnosti. Fokus je bio na povezivanju znanja iz različitih školskih predmeta.
Učenici su billi podeljeni na pet grupa,od kojih je svaka imala zadatak da reši specifičan problem koji su pripremili nastavnici iz svojih oblasti.
Matematičari su sa nastavnicom Slađanom Ćiricom istraživali primenu proporcionalnosti u geometriji. Razumevanje proporcionalnosti omogućava nam da unutrašnje elemente geometrijskih figura (poput uglova) posmatramo kao delove jedne celine. S druge strane, analiza procenata kod površina upozorava nas da promene nisu linearne , što je od presudnog značaja u arhitekturi, dizajnu i inženjerstvu.
Srbisti su sa nastavnikom Mladenom Stanićem analizirali strukturu soneta i kako matematička pravilnost utiče na poeziju. Kroz analizu Petrarkinog 61. soneta utvrdili su kako forma pesme i zadatost rime mogu biti kreativni, a ne ograničavajući faktori u stvaralaštvu i tumačenju, pa je kao ishod njihovog rada nastala pesma, rimovno identična Petrarkinom delu, a tematski zanimljiva i posvećena upravo ovom uglednom času.
Umetnici su se sa nastavnicom Tanjom Gligorijević bavili magijom zlatnog preseka i njegovom ulogom u stvaranju harmonije. Cilj radionice je bio da učenici kroz praktičan rad demistifikuju pojam kompozicije i shvate da iza svake harmonične slike stoji precizna matematička struktura. Učenici su dobili štampane listove sa uporednim prikazima istog motiva. Koristeći lenjir i olovku, sami su konstruisali mrežu trećina preko reprodukcije. Kroz rad na slici A (centralna kompozicija) i slici B (asimetrična kompozicija), učenici su vizuelno identifikovali zašto centralnni motiv deluje statično i „zaključano”, dok „pomeranje motiva na presečene tačke mreže” unosi dinamiku i harmoniju. Analiziran je odnos tla i neba (proporcija 1/3 prema 2/3. Učenici su uočili kako visok horizont (2/3 tla) stvara subjektivni osečaj težine i pritiska, dok niski horizont omogućava kompoziciji da „diše”. Kao završni deo napravljena je paralela sa industrijskim dizajnom mobilnih telefona. Zaključak učenika „matematika se u umetnosti oseća”.
Hemičari su sa nastavnicom Kristinom Milosavljević pokazali kako se proporcionalnost primenjuje u stehiometriji, povezujući matematičke odnose sa hemijskim procesima. Učenici su analizirali izjednačene hemijske jednačine i uočavali da odnosi između reaktanata i produkata predstavljaju jasno definisane proporcije. Kroz postavljanje i rešavanje proporcija, određivali su nepoznate mase i količine supstanci, uviđajući da se hemijske promene odvijaju prema strogo utvrđenim kvantitativnim pravilima. Ovakav pristup omogućio im je da hemijske reakcije sagledaju kao sistem uređenih odnosa, gde matematika predstavlja alat za precizno razumevanje i predviđanje ishoda reakcija.
Informatičari su sa nastavnikom Markom Simovićem pripremili padlet gde je svaka od navedenih grupa dodala svoj zadatak na pomenutu platformu. Predstavnici grupa su zatim prezentovali svoje zaključke ostatku odeljenja, objašnjavajući kako su primenili matematičku logiku u potpuno različitim kontekstima.
Čas je završen diskusijom o tome u kojim se još predmetima primenjuju proporcije. (poput fizike, elektrotehnike ili geografije). Za sam kraj svi učesnici su popunili onlajn evaluaciju, deleći svoje utiske o ovakvom načinu učenja.
Related posts
